Период ренесансе је донео трансформацију у архитектонским стиловима који настављају да утичу на модерне архитектонске концепте и принципе дизајна. Фокус тог периода на хуманизам, класичне форме и научни напредак одиграо је кључну улогу у обликовању данашњег архитектонског пејзажа.
Током ренесансе, архитектура је доживела помак од тешких, китњастих дизајна готичког доба до оживљавања класичних пропорција и симетрије. Ово обновљено интересовање за класичну антику довело је до стварања култних архитектонских дела која настављају да инспиришу савремене архитекте и дизајнере.
Једна од најистакнутијих карактеристика ренесансне архитектуре био је њен нагласак на математичкој пропорцији и хармонији. Архитекте као што су Леон Батиста Алберти и Филиппо Брунеллесцхи су пионири у употреби геометријских облика и перспективе, постављајући темеље за модерне принципе просторног дизајна и структуралног интегритета.
Интеграција хуманистичких идеала у архитектонски дизајн је још једно трајно наслеђе ренесансе. Зграде су дизајниране да изазову осећај равнотеже, лепоте и рационалности, одражавајући вредности усредсређене на човека тог доба. Овај хуманистички приступ архитектури наставља да информише модерне концепте одрживог дизајна усмереног на корисника.
Ренесанса је такође била сведок развоја иновативних грађевинских техника и материјала, укључујући употребу купола, лукова и сводова који су постали обележја трајних архитектонских стилова. Овај напредак у инжењерингу и конструкцији утицао је на савремене методе и технологију, омогућавајући реализацију сложених и визионарских архитектонских пројеката.
Штавише, естетски принципи ренесансе, као што је употреба класичних ордена и декоративних елемената, опстали су у различитим архитектонским покретима, од неокласицизма до постмодернизма. Трајно наслеђе ренесансне архитектуре може се видети у безвременској привлачности њеног дизајнерског речника и трајном утицају који има на изграђено окружење.